14/06/2024
in.in.rs

in.in.rs

NAJČEŠĆE fobije s kojima se susreću psiholozi i psihijatri u Srbiji su: klaustrofobija, agorafobija, fobije koje su u vezi s raznim oboljenjima

Mnogi među nama, navikli su češće da provetravaju domove tokom i nakon pandemije, ali uvreženo je mišljenje da su neke osobe osetljivije na promaju od drugih, i da veruju da zbog prevelike cirkulacije vazduha mogu da se prehlade. A šta na to kaže nauka?

Jesu li utemeljena upozorenja poput ovoga: “Zatvori prozor! Promaja je i svi ćemo se prehladiti!” Dotori kažu da se ne razboljevamo zbog promaje, već zbog virusa. No, dodaju da izloženost promaji utiče na naš organizam, tako što se na našoj koži i ispod nje odvijaju procesi koji mogu da rezultuju curenjem nosa ili ukočenim vratom.

Promaja je povezana s tzv. indeksom hlađenja. Što je veća brzina vetra, to je osećaj temperature niži, odnosno pothlađivanje je brže.

“Kada je temperatura minus 5 Celzijusa, a vi ste negje napolju i ne duva vetar, vaše telo zagreva tanak sloj vazduha blizu kože”, pojasnio je nemački otorinolaringolog Tomas Dajtmer, iz nemačkog udruženja za otorinolaringologiju, hirurgiju glave i vrata.

Poput mokrog odela u hladnoj vodi

Taj tanki sloj vazduha izoluje vas od hladnoće. Ali, hladan vetar koji duva po vašem telu rasteruje tu toplinu. Što jače duva, telo brže gubi toplinu i počinjete da osećate hladnoću. Taj se učinak pojačava ako vam je koža mokra od znoja, jer vazduh koji struji utiče na brže isparavanje vlage te tako brže ‘odnosi’ toplinu iz tela nego vazduh koji miruje.

Kada se površina vašeg tela ohladi na hladnom vazduhu, koji osećamo kao propmaju, krvne žile se sužavaju, smanjujući protok krvi da bi se smanjio gubitak topline iz tople krvi. To može da utiče i na sluznicu nosa i grla. Promaja deluje tako da ih isušuje, oslabljujući njihovu odbranu te vas čini osetljivijima na viruse prehlade, pojasnio je dr Dajtmer.

Ali ako ste zdravi, nećete se razboleti samo zato što ste bili izloženi promaji.

Dr Mihael Dig, član nemačkog društva otorinolaringologa, pominje još jednu moguću posledicu promaje ukočenost vrata, osobito po toplom vremenu.

“Ako vam je vruće i sedite ispred ventilatora, ili vrlo blizu klima-uređaja ili otvorite prozor dok putujete automobilom, vazduh koji duva preko vaše tople i neretko oznojene kože u nekim slučajevima može da za rezultat ima napetost u području vrata”, tvrdi Dig. Dodaje da telo svojom temperaturom uvek nastoji da se prilagoditi uslovima okoline.

“Na površini naše kože nalaze se receptori koji mere temperaturu kože”, objašnjava Dig. “Problem s blagom promajom je u tome što je razlika u temperaturi vrlo mala pa termoreceptori ne uspevaju da je detektuju.”

Tako se koža hladi, ali telo ne reaguje dovoljno brzo, što može da utiče na sužavanje krvnih žila u predelu vrata i posledično da dovede do napetosti mišića koji se nalaze ispod.

I šta onda da uradimo da nas “promaja ne ubije”?

Pre svega, uključujte ventilatore po vrlo toplom vremenu samo nakratko, i pazite da vam ne budu preblizu. I premda bi moglo da vam godi kad biste u potpunosti otvorili prozore automobila u kojemu se vozite, a pritom ste i znojavi, radije nemojte. A koristite li klima-uređaj, ne dopustite da ventilacija duva direktno u vas.

Slobodno provetravajte prostorije i zimi, kada je napolju vrlo hladno. Ako ste zdravi, stručnjaci preporučuju da širom otvorite prozore na nekoliko minuta kako biste omogućili ulazak svežeg vazduha u prostoriju. Ako vam je pritom hladno zbog vetra, obucite nakratko još jedan sloj tople odeće ili jednostavno privremeno izađite iz prostorije.

in.in.rs/BLIC ŽENA

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *