14/06/2024

– Moje dete je sa 17 godina dobilo psorijazu, autoimunu bolest koja se javlja zbog stresa. Kada jedno biće u izuzetno ranjivom periodu doživi psihičko maltretiranje i zlostavljanje, ne smem ni da pomislim kakvi tragovi i posledice mogu da ostanu. To proživljava upravo moja ćerka i ja kao majka, ali i psiholog vodim borbu sa sobom i sa drugima kako da joj pomognem – započela je priču jedna majka čija ćerka prema njenom svedočenju trpi verbalno vršnjačko nasilje već tri godine.

Kako objašnjava majka 17-godišnjakinje, njena želja je da se čuje za to kroz šta prolazi veliki broj adolescenata, a što možda nikada ne dopre do odraslih, jer svoje muke nemaju sa kime ili ne žele da podele.

– Moja ćerka se družila sa tom devojčicom u sedmom i osmom razredu osnovne škole. Nakon toga, svaka je otišla na svoju stranu, bez svađe i razmirica, jednostavno su prestale da se druže – kreće priču majka koja zbog cele situacije želi da ostane anonimna javnosti.

Kako navodi, odmah po prestanku druženja, njena ćerka dobija informacije iz svog društva da njena nekadašnja drugarica priča o njoj veoma vulgarne i ružne stvari.

– Govorila je za moje dete da je k*rva, da radi najgore i najnedoličnije stvari, sve ono što nijedna majka ne može ni da izgovori za svoje žensko dete. U početku je ćerka sve to ignorisala. Do nje su stizale veoma ružne stvari, a mogla je samo da nagađa šta se još priča a da nikada ne stigne do nje – kaže majka iz Novog Sada.

Prijatelji joj okrenuli leđa, izbačena iz kluba

Prema rečima ove zabrinute majke, kulminacija naizgled bezazlenog problema došla je kada su te glasine dolazile do roditelja dece sa kojom se družila njena ćerka.

– Znate, kada čujete takve grozote za nekoga, normalno je da nećete da vaše dete bude u blizini takve osobe. Glasine su postale sve gore, ta devojčica se trudila da dođe do svakoga za koga bi videla na društvenim mrežama da ima veze sa mojim detetom. Nazvala bi, pričala grozote. Najgore od svega je što nije ostavljala traga svojih dela, već bi uvek pričala ili lično ili telefonom. U jednom trenutku je došlo do toga da moja ćerka gubi prijatelje, a išlo je dotle da je isterana iz kluba u kojem je trenirala jer su do trenera došle ove glasine. Uprkos mom trudu da objasnim da tako nešto nije tačno, moje dete je izbačeno iz kluba – navodi očajna majka.

Kako dodaje, pritisak je postajao sve jači. Prvi pokušaj da se stvari isteraju na čistac usledio je sa majkom devojčice koja je širila glasine.

– Otišla sam do kuće te devojčice kako bih sa njenom majkom razgovarala, nadajući se da će je ona naterati da prestane da priča o mom detetu i da je se okane. Ipak, to je bilo bezuspešno. U početku mi je njena majka rekla da ni ona sama ne zna šta će sa njom, da bi je smestila na psihijatriju barem godinu dana, da dolazi u iskušenje da je sama prijavi policiji i Centru za socijalni rad. Ipak, ubrzo je i sama promenila priču i kratko rekla da možemo njeno dete da prijavimo policiji. Kao što sam tada rekla njoj, tako i sada ponavljam. Mi nismo želeli da do toga dođe, želeli smo da se sve reši mirnim putem – kaže ona.

Posete psihoterapeutu i novi napadi

Kada je došlo do toga da njena ćerka zbog stresa dobije psorijazu, da izjavljuje da je očajna, da dolazi u iskušenje da naudi sebi, shvatila je da kao majka nema mehanizma da pomogne svom detetu i odlučuje da vodi dete na psihoterapiju.

– Iako sam i sama psiholog i radim sa decom, bila sam nemoćna da pomognem svom detetu. Videla sam kod nje da je pod ozbiljnim stresom. Deca u tom uzrastu nisu u stanju da se distanciraju od ljudi koji su negativni, koji im žele zlo. Da jednostavno odluče da im nije bitno ko šta o njima priča i misli. Oni u tom uzrastu traže afirmaciju od svih, a kada tražeći to naiđu na najstrašnije osude i glasine koje nisu tačne, to ih potpuno porazi. Gledala sam to u očima svog deteta. Odvela sam ćerku kod psihoterapeuta, da probam i na taj način da joj pomognem – objašnjava ova majka.

Kako dodaje, novi “napadi” su se stalno događali.

– Nakon što je moja ćerka i od druga čula da ga je ta devojčica kontaktirala i rekla svašta za nju, to je slomilo. Prijavili smo sve policiji. Prijave smo ponavljali tri puta. Ta devojčica je pozvana i opomenuta. Nisu joj mogli ništa više. Jednostavno, naš zakon ne prepoznaje verbalno vršnjačko nasilje. Naročito jer to dete nije nikada direktno uputilo ružne reči mojoj ćerki, već je sve to radilo kroz obraćanja drugima. Kada je videla da ni policija ne može da je zaštiti, ćerka mi je rekla: “Mama, šta ja da radim? Kako da se zaštitim, ko će mene da zaštiti?”. Nisam znala da joj odgovorim – iskreno kaže Novosađanka.

“Mama, ja ću da se ubijem”

Stvari su kulminirale pre nekoliko dana. Tri godine kako traju glasine, još jedna drugarica ispričala je da je kontaktirala ta devojčica.

– Ćerka je počela da vrišti, da se čupa za kosu, rekla mi je da ne može više da izdrži. “Mama, ja ne mogu više, je l’ treba ja da se ubijem, da me nema više da bi ovo prestalo? Šta treba da uradim?”, uputila mi je strašne reči. Izletela je iz kuće, ja sam odmah za njom. Rekla sam joj, idemo ponovo kod njih, da probamo ponovo to da rešimo – priča majka.

Kako navodi, zvala je majku te devojčice na telefon, ali joj je odbijala pozive. Otišle su zajedno na adresu, kucale. Nije niko otvorio.

– Vratile smo se do kola, a moja ćerka je ugledala tu devojčicu ispred zgrade. Izletela je iz kola, ja odmah za njom. Pitala je zašto je ne ostavi na miru, zašto je ne zaboravi više, zašto priča za nju svakakve gadosti. Ona se na to smejala, govorila kako i nju “pljuju”, pa šta. Onda je rekla: “Opet si dovela mamicu da te brani”, na šta sam ja rekla da nisam tu da branim ćerku, već da sprečim da se dogodi nešto loše. Nastavila je da se cereka, unosi u lice, a moja ćerka je tada skočila na nju da se fizički obračunaju. Uspela sam nekako da ih razdvojim, da odemo odatle – navodi sagovornica “Blica”.

Prema njenim rečima, i ona i ćerka su bile svesne da mogu da očekuju prijavu u policiji.

– Rekla sam ćerki da postoje posledice onoga što je učinila, ona je rekla da je toga svesna, ali da nije mogla više da trpi. Pa ona je i nakon toga dobacivala za mojom ćerkom: “kompleksašice, kompleksašice”. To dete se nimalo nije pokajalo. Naprotiv, odmah je počela da kači na društvene mreže te ogrebotine koje je zadobila, pokazujući srednji prst. Nastavila je sa provokacija kačeći nalaz od lekara gde se i vidi da su u pitanju površinske povrede, sa natpisom “udaraj, udaraj”, a potom i izjavu datu u policiji sa natpisom “reši izjavu”. Pritom je uslikala sebe, priznavajući da “ke*a psihologu kako se boji, a jedva čeka da se ponovo potuče”. Mislim da to govori dovoljno o svemu – kaže ova majka.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra “Srce” od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.

Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.

Ipak bez krivične prijave
Kako “Blic” nezvanično saznaje, policija je upoznata sa čitavim slučajem, prijave postoje sa obe strane, a uzimajući u obzirom prethodne okolnosti, protiv devojčice koja je napala fizički svoju vršnjakinju, neće biti podneta krivična prijava, već samo izveštaj tužiocu.
Majka koja se javila da podeli čitavu priču želela je da svi akteri događaja ostanu anonimni. Kako kaže, cilj joj je da skrene pažnju na pritisak koji doživljavaju mladi ljudi, verbalno nasilje koje nije okom vidljivo ali ostavlja duboke posledice.
– Kada čujemo da je neko dete oduzelo sebi život pitamo se kako i zašto, da li smo mogli to sprečiti. Moje dete ima porodicu, ima podršku, sreća je što hoće da nam se poveri i kaže šta je muči. Nekako će i ovo prevazići iako ne mislim da će maltretiranje stati. A šta je sa drugom decom – zaključuje ona pitanjem.

Prijavite nasilje

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da svaki vid nasilja prijave policiji besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 600 ili 192 koji su sve vreme dostupni (0-24h, besplatan poziv)

in.in.rs/KURIR

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *