24/06/2024

Istraživači su odavno utvrdili da hrana utiče na naše mentalno stanje.

Međutim, većina istraživanja o neurološkom zdravlju uvek se fokusirala na pojedinačnu hranu, a ne na stvarnu ishranu.

Zbog toga su neki irski naučnici odlučili da vide da li psihobiotička ishrana, napravljena da promoviše zdravlje creva, takođe može imati pozitivan uticaj na naše mentalno blagostanje.

Šta je psihobiotička ishrana?

Zasniva se na relaciji creva i mozga tako što daje prioritet hrani koja je zdrava za creva kako bi se podržala ravnoteža crevnog mikrobioma (integralne žitarice, prebiotičko voće i povrće, mahunarke i fermentisana hrana).

Ova ishrana, dakle, podrazumijeva izbacivanje slatkiša, slatkih pića i prerađene hrane iz ishrane.

Studijska ishrana je uključivala sledeće:

  • 6-8 dnevnih porcija voća i povrća sa visokim sadržajem prebiotičkih vlakana ( jabuke, banane, praziluk, crni luk)
  • 5-8 dnevnih porcija celih žitarica (zob, cela pšenica, kinoa)
  • 2-3 dnevne porcije fermentisane hrane (kiseli kupus, kefir, kombuha)
  • 3-4 nedeljne porcije mahunarki (leblebije, sočivo, grašak)

Istraživanje, objavljeno u “National Library of Medicine”, obuhvatilo je 45 zdravih odraslih osoba (od 18 do 59 godina) sa suboptimalnim navikama u ishrani.

Studijskoj grupi su date informacije o komponentama psihobiotičke ishrane i zatraženo je da je se pridržavaju što je moguće više.

Istraživači su ispitali sastav i funkciju fekalne mikrobiote, stres, opšte zdravlje i ishranu, kao i metabolički profil uzoraka krvi, urina i stolice, i prije i posle četvoronedeljnog probnog perioda za obe grupe.

Učesnici koji su pratili psihobiotičku ishranu doživeli su veće redukcije uočenog stresa. Iako nije bilo značajne razlike u odgovoru na stres između kontrolne i test grupe, oni koji su pratili ovu vrstu ishrane doživeli su manji stres.

Dok su promene u mikrobnom sastavu creva bile neprimetne.

Istraživači su identifikovali značajne promene u 40 specifičnih fekalnih lipida, zahvaljujući smanjenju ukupne masti u ishrani i povećanju mononezasićenih masti i metabolita triptofana u urinu (aminokiseline neophodne za sintezu proteina), a pored toga, primećen je i bolji inflamatorni odgovor.

Za samo četiri nedelje, učesnici koji su pratili psihobiotičku ishranu – to jest hranu bogatu vlaknima i fermentisanom hranom – doživeli su niži nivo stresa, zdravije pokrete creva, profile inflamatornih metabolita i poboljšani sastav i funkciju mikroba.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *