x
Ova web stranica koristi kolačiće kako bismo vam pružili bolje korisničko iskustvo. Korištenjem naše web stranice slažete se s korištenjem kolačića.
Zašto plačemo dok gledamo filmove? Evo po čemu se ovi ljudi razlikuju od drugih - IN PORTAL SRBIJA

Zašto plačemo dok gledamo filmove? Evo po čemu se ovi ljudi razlikuju od drugih

Svako je pustio suzu dok je gledao dirljive filmske scene

Za neke je to znak slabosti, ali Pol Dž. Zak, profesor na američkom univerzitetu Klermont je u svom istraživanju pokazao da su ljudi koji plaču uz srceparajuće filmove češće empatični, mentalno su jaki, bolje znaju da se nose sa emocijama i da se suoče sa svakodnevnim izazovima nego ljudi koji potiskuju osećanja.

Evo šta se zapravo dešava kad gledate film i osećate da vas nešto guši i počnete da brišete suze:

Ljudi su svesni da film ne predstavlja stvarnost i da je priča na ekranu izmišljena, ali mnogi ne mogu da obuzdaju suze kad vide emotivan prizor, jer ne žele da sputavaju emocije, kaže profesor Zak.

Oksitocin, hormon sreće, deluje kao neurotransmiter i odgovoran je za ono što osećamo kad svedočimo nekom prizoru. Reagujemo prema tom osećaju, a to nas kasnije podstiče da pozitivno delujemo. Ukratko, ovaj hormon čini nas saosećajnijima i prijemčivijima za situacije oko nas.

– LJudi koji se ne stide da plaču dok gledaju film su mentalno jači od onih koji pokušavaju da sakriju suze – kaže profesor Zak. – Dovoljno su hrabri da izraze emocije, ne bojeći se da će ih drugi kritikovati. I u ovom slučaju zasluge treba pripisati oksitocinu, jer kada saosećamo s ljudima na ekranu pokazujemo da se ne plašimo da se založimo za ono što smatramo ispravnim.

Istraživanje je pokazalo da ljudi koji plaču uz film znaju koliko su suze lekovite i da je ponekad potrebno da se prepuste tome. Naime, to im daje mogućnost da postignu veću emocionalnu stabilnost u odnosu na osobe koje kriju osećanja.

S druge strane, svi dobro znamo koliko je izražena teorija da pravi muškarci ne plaču. Većina mališana je još u detinjstvu vaspitavana u duhu da plakanjem pred drugima pokazuju koliko su slabi, što je potpuno pogrešno jer se dečaci i devojčice ne razlikuju po tome koliko plaču kad su mali. To je odgovor na osećanje koje nije povezano s polovima.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *