Pozdrav Samede, dobrodošao i hvala ti na izdvojenom vremenu za razgovor sa nama. Na početku hoću da ti postavim jedno uobičajeno pitanje, a to je: Kako si?
Hvala na pozivu. Dobro sam. Zaista mi je drago što govorim za Vaš portal.
Nadam se da će naš razgovor imati pozitivan doprinos na položaj mladih u društvu, jer je to jedna od brojnih oblasti kojom se bavi naše udruženje.
Ti i ja se zapravo poznajemo od ranije, upoznali smo se davno povodom tvoje zbirke pesama koju si trebao da objaviš… Moram reći da si ti još uvek srednjoškolac, čitao sam neke tvoje tekstove, odakle tebi dolazi inspiracija za ista, kako pronalaziš balans za sve te obaveze?
Za vreme mog osmogodišnjeg školovanja javila se želja za pisanjem. Čovek često u toku života nije spreman da podeli svoje događaje sa drugima, pisanje je jedini način da mi izrazimo osjećanja i pošaljemo poruku iz našeg iskustva. Još u tom periodu, mene je zanimalo kako funkcioniše život odraslih, iako za mene kažu da sam odavno odrastao, odnosno razumeo suštinu života. Smatram da čovek u sebi treba da sačuva ono najbitnije, da u potpunosti ne odstupi od dečačkog života, već da sačuva kvalitete poput iskrene ljubavi i čistog srca. Što se tiče zbirke ta priča se nastavlja. Zbog silnih obaveza koje me sprečavaju u tome, već četiri godine, nisam uspeo da zbirka dočeka svetlost dana. Sa ponosom mogu da kažem da je to možda jedina želja, a koja se nije ostvarila. Planiram da promocija knjige bude u septembru, ako Bog da, u visokoškolskoj obrazovnoj ustanovi kakva je Gimnazija.
Zanaš šta mene fascinira kod tebe, razgovaramo ti i ja o svim tim tekstovima, o izdavanju knjige, nakon par nedelja kažeš osnovano je udruženje ” Mladi za održivi Novi Pazar “. Kako se rodila ideja za osnivanje istog, kako je započela ta priča?
Život je neprekidno putovanje ispunjeno prilikama za sticanje raznih titula. Gimnazija kao elitna škola, koju pohađaju elitni đaci, đaci koji imaju viziju i misiju. Novi Pazar je poznat kao grad zagađenosti, po statističkim podacima ovaj grad je treći u Srbiji. Često se može čuti da svet ostaje mladima, hajde onda da se mi mladi potrudimo da taj svet ostane u što lepšem izgledu. Mi, mladi, imamo mogućnost da utičemo na to. Ja sam sa mojim prijateljima došao na ideju da mi osnujemo udruženje i da se naš glas čuje nadaleko. Imamo pet osnivača, pet koordinatora i skoro stotinu članova. Osnivanjem udruženja, imali smo nekoliko programa koji govore o tome da treba da se izvrše korenite promene u društvu.
Dakle ovo udruženje je nastalo ovako, ono što je meni još zanimljivije jeste to da si zapravo ti predsednik istog?
Jedan sam od osnivača i predsednik udruženja sa mandatom od četiri godine. Bojim se da isticanjem mandata, ističe i taj period mladih. Bilo je cilj stvoriti jednu takvu zajednicu a rukovodstvo se bira prema sposobnosti i zasluzi. Počastvovan sam time i sa ogromnom odgovornošću sam pristupio izazovu. Toliko ambicija koje se moraju pretvoriti u dela, nije lako, ali zaista.
Imaš osamnaest godina, kako ti pre svega učenik uspevaš da organizuješ sve svoje obaveze, prvenstveno u školi? Takođe me zanima da li ti profesori ” progledaju kroz prste” , obzirom na obaveze koje imaš kako u školi tako i u udruženju… Opiši mi jedan tvoj “radni dan”…
Što se tiče mojih uspeha, osnovnu školu “Mur” u Novom Pazaru završio sam kao nosilac Vukove diplome, očekujem da će i u Gimnaziji biti tako. Kada govorimo o povlasticama profesora, minorne su, skoro i da ne postoje. Svakako, prisutna je neizmerna podrška i za to sam im zahvalan. Često govore da moje ime važi za rad, toleranciju i snalažljivost. Moj radni dan započinje jutarnjom molitvom, fizičkim aktivnostima, pripremama za školu a završava se osmehom, to je uspeh za sreću, male stvari čine čoveka srećnim.
Ono što sam načuo, ti zapravo nisi iz Novog Pazara, da li si imao problema prilikom adaptacije prilikom preseljenja?
Pa vidim da si se spremao, zanima me šta još znaš o meni. Rođen sam u Tutinu, a živim i delujem na teritoriji Novog Pazara. Odselio sam se kao dečak tako da nije bilo nekih problema.
Jedna devojka me je zamolila da te pitam, da li imaš devojku ili simpatiju ili si možda u nekoj emotivnoj vezi?
Odgovor za tu devojku je, da ja trenutno nemam devojku i nisam u emotivnoj vezi, što ne znači da je neće biti, a, možda je već i imam, ali ostaćeno na tome…
IN je imao priliku da prisistvuje jednom od Vaših programa, ono što sam ja kao novinar na terenu primetio je to da imaš tu sposobnost organizacije, ko ti pomaže u svemu tome?
Moram još jednom da Vam zahvalim zbog vašeg prisustva tribini povodom svetskog dana zaštite životne sredine, to je ujedno bila prva tribina u okviru organizacije ali ne i životu Sameda Suljića. Podrška su moji roditelji i prijatelji sa zajedničkim ciljevima, bez kojih ovo ništa ne bi izgledalo ovako. Smatraju me prilčno veštim govornikom pa taj deo su prepustili meni. Uvek ste dobrodošli.
Ko su ti uzori i inspiracija?
Uzor mi je dobar čovek, a inspiracija svi oni koji su spremni da daju svoj doprinos na poljima humanosti i pozitivnog delovanja u društvu.
Za kraj daj neku poruku mladima…
Svaka osoba mora da ima svoj cilj i da teži ka njegovom ostvarenju. Da veruje u svoje sposobnosti i usmeri ih na pravi put, a ima li uzvišenijeg puta od puta humanosti? – zaključio je naš sagovornik.
